Orao krstaš nalazi se na grbu Republike Srbije, mnogi ga smatraju nacionalnom pticom – pa i našim sportskim reprezentacijama tepamo da su „orlovi“! – ali njegova sudbina u našoj zemlji je poslednjih decenija postala, najblaže rečeno, neizvesna.

Nije to samo problem Srbije: ova zaštićena vrsta ugrožena je i u drugim evropskih državama. Ipak, mnoge su uspele u višedecenijskim naporima da orla krstaša sačuvaju i razmnože. Dobar primer je naš severni sused, Mađarska, koja je, sa nekih desetak parova, uspela da podigne populaciju orla krstaša na preko 250. Orlu krstašu u Srbiji je, međutim, ne piše se dobro, upozorava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. „Osnovni problem kod zaštite orla krstaša na teritoriji Srbije je taj što ptice, pre svega, nemaju adekvatna mesta za gneždenje. Ogromna stara stabla koja su se nekada nalazila u nizijama, u blizini mesta gde ima bogatih izvora hrane, nestala su iz raznih razloga, a pre svega zbog seče. Dodatno, krstaši su stradali zbog nelegalnog ubijanja i trovanja. Naša populacija je bila ostala na samo jednom gnezdećem paru. Pretio mu je nestanak“, objašnjava Ružić. Kako bi sačuvali ovu retku vrstu, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode iz Novog Sada, učestvovali su u projektu „PannonEagle Life – Zaštita orla krstaša u Panonskoj niziji“, koji finansira LIFE program Evropske unije, a sufinansiraju ministarstva poljoprivrede Austrije i Mađarske. Projekat je započeo u oktobru 2016. i trajao do aprila 2020. Njegov cilj nije bio samo da se sačuva, već i poveća populaciju orla krstaša, pre svega tako što će se smanjiti smrtnost koji uzrokuju ljudi. „Kada je projekat počeo, mi smo imali svega jedan poznati gnezdeći par. Projekat nam je omogućio da već prve godine uspemo da sačuvamo gnezdo na severu Banata i da doprinesemo da se izlegu dva mladunca. Naredne godine je ’izleteo’ jedan mladunac, pa potom još dva mladunca da bismo 2020. godine, tokom rada na ovom projektu, imali tri gnezdeća para i svaki od njih je bio uspešan“, kaže Ružić. Kako priroda ne poznaje granice isti cilj ima više država Panonske nizije koje učestvuju u projektu – Srbija, Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Austrija. Projekat „PannonEagle LIFE” je primer dobre prakse kako znanje i iskustvo iz pojedinačnih zemalja može biti okupljeno, podržano od strane Evropske unije i da za rezultat ima uspeh. „Evropska unija je finansirala koordinatora projekta u Društvu i omogućila nam čuvanje gnezda, što je bilo najvažnije na terenu. Mi smo kroz neke druge aktivnosti uspeli da doprinesemo da se ilegalna prodaja i korišćenje opasnog preparata Furadana smanji na minimum, ako ne i da nestan“, dodaje Ružić.