Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Evropskom kućom Niš i organizacijom Klub za osnaživanje mladih 018 (KOM018) iz Niša nedavno je u tom gradu održao Obuku za pisanje predloga projekata sa međunarodnim umrežavanjem na kojoj je kao predavačica gostovala An Flavi Žerman (Anne-Flavie Germain), projektna menadžerka iz Francuske koja iza sebe ima višegodišnje iskustvo u kreiranju i upravljanju projektima podržanim kroz program Kreativna Evropa.
Kako je ova obuka okupila više od 30 predstavnika iz organizacija i institucija iz cele Srbije koji pripremaju projektne predloge za aktuelni otvoreni poziv Evropski projekti saradnje 2025 (CREA-CULT-2025-COOP) u okviru programa Kreativna Evropa, sa An Flavi smo razgovarali o važnosti ovakvih i sličnih obuka kao alata za sticanje znanja ali i umrežavanje.
Pitali smo je koliko su ovakve i slične obuke važne za predstavnike kulturnog sektora.
Srećna sam da sam ovde i da sam pozvana da budem deo ovog treninga. Mislim da daje Vreme i Prostor za razvijanje ideja, za dodatno razmišljanje. Takođe je dobra prilika da se eksperimentiše u pogledu prakse ostvarivanja saradnji. Jer saradnja i umrežavanje imaju izuzetnu vrednost i tansformativni potencijal sami po sebi, ali nisu uvek ostvarivi na način na koji je to inicijalno zamišljeno. Moraju da budu testirani, čak i da iz nekih pokušaja saradnja bude neuspešna. To je prilika za učenje i fleksibilnost. Ovde svaki polaznik ima mogućnost da pregovara o prioritetima, o problemima, da se zapita na koji način se mogu pomiriti ciljevi, ideje, problemi više organizacija, kako se mogu podvesti pod zajednički imenilac. To je zaista pozitivna strana ove obuke. Takođe, jedinstvena je prilika da se organizacije međusobno umreže, da se ostvari internacionalna saradnja s obzirom da su u okviru Obuke pored polaznika iz Srbije ovde i gosti iz više zemalja (Španije, Grčke, Litvanije, Poljske, Crne Gore, Gruzije).
Tokom obuke učesnice i učesnici su se upoznali sa procedurom i formularima za podnošenje projektnih predloga, pravilima za budžetiranje, detaljno su im objašnjeni na koji način projekti treba da budu oslonjeni na prioritete programa Kreativna Evropa, a uz stručne sugestije i radionice dobili su priliku da timski razviju relevantne projektne ideje. Pitali smo An šta podrazumeva pod relevantnom projektnom idejom.
Osnovni cilj obuke, pored umrežavanja, je da se kroz ovaj vid edukacije dobiju potrebni alati za razvoj projektnih ideja koje će biti održive, da se relevantnost ideja dovede u prvi plan. Zbog toga na početku radimo na tome da učinimo da kontekst projekta bude jasan. Zatim radimo na tome da razjasnimo šta polaznici Obuke žele da postignu svojim projektima, šta je cilj kojem se teži, uzimajući u obzir i postojeće prepreke koje im otežavaju dostizanje postavljenih ciljeva. Zatim je fokus na analizi potreba/izazova koje projekat rešava (njih definišu kulturni radnici kao poznavaoci prilika u okruženju i društvu) iz ugla ciljnih grupa koje projekat želi da involvira. Dakle: kontekst, cilj, potrebe i ciljne grupe moraju biti dobro definisani i specifično postavljeni da bi projekat mogao da se nazove relevantnim.
Kao podrška međunarodnom umrežavanju i izgradnji partnerstava, učesnici i učesnice imali su priliku da čuju više o projektima iz nekoliko zemalja: Španija, Litvanija, Gruzija i Grčka, kao i predstavnicima gradova Lublin i Nikšić koji realizuju projekat Evropska Prestonica Kulture.
Kako partnerstva i umrežavanje doprinose razvoju projektnih ideja u fazi kreiranja projekata, a kako tokom implementacije?
Adresiranje izazova (poput ekološke tranzicije ili rodne ravnopravnosti) koji treba da budu rešeni u kulturnom sektoru i to na kolektivan način, kroz kooperaciju, je već samo po sebi izuzetno pozitivno – ima veliku vrednost. Kroz EU partnerstva, projekti imaju potencijal da postignu zajednički cilj u većem obimu nego da svaka organizacija to radi sama, postiže se širi i strukturiran uticaj. Zato su partnerstva važna. Ova obuka dobra je polazna tačka za umrežavanje i ostvarivanje partnerstava i to u različitim formama odnosno geografski kroz lokalna, nacionalna i evropska partnerstva.
Uz An-Flavi partnerski su obuku vodili i projektni menadžeri Deska Kreativna Evropa Srbija Milica Rašković i Bojan Milosavljević. Njena očekivanja od ovog partnerstva su, kako kaže za kraj – ispunjena, a celokupni utisak koji će poneti iz Niša sažima u objašnjenje da je ovo prilika da nešto podeli, ali i nešto novo nauči.
Za mene je ovo prilika da upoznam bolje i da razumem kulturnu scenu u Srbiji, šta su teme koje su dominantne, šta su potrebe scene, da čujem njihove priče, ali i da iz svog iskustva podelim znanja i informacije kako bi dobili rešenja, podršku, uputstva za dalje korake kako bi razvili projekte koji imaju EU dimenziju.
Članak pripremio tim Kreativna Evropa Srbija
