Muzičari iz država članica EU i sa Zapadnog Balkana po prvi put su se sreli u Filharmoniji u Skoplju kako bi na novi način kako bi  izveli Odu radosti sa jedinstvenim zvucima svojih zemalja. Za samo nekoliko sati, zasvirali su kao jedno, pokazujući kako ljudi mogu da se okupe i u trenu stvore nešto zajedno. Pročitajte njihovu priču ovde i poslušajte njihov izvanredan nastup. 

Od Zapadnog Balkana do Evropske unije — od Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Kosova*, Crne Gore, Holandije, Severne Makedonije, Srbije i Slovenije — kreativna snaga iz cele Evrope udružila je snage u okviru kulturne i komunikacione inicijative WeBalkans-a Jedna pesma, jedna Evropa.   

U spoju tradicija, talenata i ideja, uz klasične, tradicionalne i retke instrumente, 12 muzičara je u Filharmoniji u Skoplju iznova osmislilo Odu radosti. Više od samog nastupa, oni su stvorili priču koja nas podseća na ono što je zaista važno: jedinstvo, solidarnost i mir. Priču ispričanu univerzalnim jezikom muzike.  

„Kada govorimo o EU i Zapadnom Balkanu, za mene to nije EU i Zapadni Balkan — za mene je to jednostavno Evropa. Naše razlike nisu važne, jer je muzika uvek prva koja nas spaja“, rekao je Gent Ruši, pijanista i harmonikaš iz Albanije.  

Upravo iz tog razloga je WeBalkans, inicijativa Generalnog direktorata za proširenje i istočno susedstvo (DG ENEST), pokrenuo projekat Jedna pesma, jedna Evropa. Projekat pokazuje da kultura i umetnost ostaju najmoćniji alat za pokretanje promena, često bliži publici od akademskih debata ili političkih analiza. 

Za Antoniju Batinić iz Bosne i Hercegovine, vokalnu solistkinju, muzika je univerzalni jezik koji prevazilazi reči. „Jezik je važan, ali ekspresivnost i snaga muzike govore mnogo glasnije od bilo kog teksta pesme.“ Njen kolega Marvin Dilman iz Nemačke je dodao: „Mi smo zaista različiti, ali smo povezani i uživamo u tim razlikama, a muzika nam daje tu mogućnost“. 

Generacijama su ljudi širom EU i Zapadnog Balkana odrastali slušajući iste pesme, deleći iste tradicije i negujući iste vrednosti. „Ova inicijativa je dokaz da kultura i dalje služi kao most — između generacija, zemalja i težnji“, rekao je Dino Šukalo, muzički producent. 

Nastup u Skoplju nije bio samo o ponovnom osmišljavanju Ode radosti s novim aranžmanom, spajajući tradicionalne i moderne instrumente. Driton Bejta, svirač čiftelije s Kosova, rekao je da je njegova namera bila poslati poruku: zajedno možemo odati priznanje univerzalnim vrednostima, poštovati različitost i graditi budućnost mira, napretka i zajedničkog blagostanja.  

„Spojili smo različite kulture i ideje, stvarajući novi aranžman za nešto tako klasično i tradicionalno kao što je Betoven, uz muziku naroda i etno stilove. Poruka je jasna: hajde da se ujedinimo, hajde da zaboravimo na granice, da sviramo zajedno, da se zabavljamo, i da se ne delimo nego da ukrstimo kreativnost i radost”, rekla je slovenačka violinistkinja i vokalistkinja Ana Mezgec, a francuska bubnjarka Delfin Aurélie Langhof na to je dodala: „Iako nismo svi isti, jer dolazimo iz različitih kultura, muzika pokazuje da smo slični i biti zajedno nam daje snagu“. 

Jedna pesma, jedna Evropa prikazuje i ulogu EU u podršci kulturi i izgradnji zajedničkog kulturnog prostora. EU ulaže u umetnost, u prekograničnu saradnju, u povezivanje ljudi kako bi se prevazišle podele. Ovi nam koraci pokazuju da je Evropa jedinstven prostor u kojem EU i Zapadni Balkan dele iste vrednosti, težeći napretku i boljem životu za sve. Ta je poruka odjeknula i među muzičarima. 

Crnogorska flautistkinja Žana Lekić smatra da novi aranžman Ode radosti nosi i umetničku i političku poruku. „Možemo ići napred samo ako smo zajedno — oslobođeni tereta i ograničenja. U tome je kjuč. Muzika nam pokazuje mogućnost saradnje, neophodnost različitosti i suptilnu moć umetnosti u izgradnji društva. Politika je danas svuda oko nas, u svakodnevnom životu, i zato je naša dužnost da upotrebimo umetnost kako bi politika radila za nas, a ne protiv nas.” Slično razmišlja i Majk del Fero, pijanista iz Holandije, koji je istakao da je zajedničko izvođenje Ode radosti znak da je svet ujedinjen, jer „bez obzira na političko opredeljenje ili veru, mi šaljemo poruku da volimo jedni druge — i mislim da je to veoma važno”.  

Svirač kavala i klarinetista Miloš Nikolić iz Srbije dodaje da je muzika jedna od najjačih sila kolektivne transformacije. „Ako nešto može da pomogne društvu u celini, to je muzika — kraljica svih umetnosti. Kada bi naše zemlje više ulagale u kulturu, društvo bi zaista procvetalo. Gde god mogu, roditeljima poručujem: šaljite decu u muzičke škole. To je najbolja investicija u njihovu budućnost.” Za mnoge, Jedna pesma, jedna Evropa bila je prilika da upoznaju prelepi bugarski instrument gadulku. Hristina Beleva, koja svira gadulku, istakla je da je saradnja „poput svetlosti u našim životima i da će, ako se posvetimo jednostavnim stvarima, svet postati bolje mesto”, dok trubač Petr Harmaček iz Češke veruje da je zajedničko izvođenje Ode radosti sa muzičarima iz balkanskih zemalja divno i pokazuje kako smo svi povezani.   

Za mladog Serdžuka Alimova, trubača iz Severne Makedonije, profesor Nikolić je izjavio da se takav talenat rađa jednom u sto godina. Njegova mladost i briljantnost nose poruku za sadašnjost i budućnost: kada instrumenti zasviraju kao jedan, a ljudi udruže snage, Evropa odjekuje onako kako treba — ujedinjena, živa i jedinstvena.