„Bilo je to kao da gledam neki svetski film“, rekla je čuvena Seka Sablić kada su Javni servis i Jugoslovenska kinoteka počeli da prikazuju digitalizovane verzije legendarnih ostvarenja jugoslovenske i srpske kinematografije. Bio je to prvi put, posle mnogo godina u kojima smo kultne replike ponavljali na iskrzanom ekranu, da smo u vrhunskim delima mogli da uživamo u novom ruhu.

Za sve je zaslužna Jugoslovenska kinoteka, koja je započela proces restauracije i digitalizacije filmova – a u njenim depoima čuva se vise od 100.000 naslova! – ne bi li sačuvala blago domaće, ali i svetske sedme umetnosti. U okviru JK, počeo je da radi Centar za digitalizaciju i digitalnu restauraciju filmova, opremljen sredstvima dobijenih od pomoći Evropske unije.

“Uspeli smo da sačuvamo neke filmove od propadanja, pogotovo neke koji su bili na nitratnim nosačima koji jednostavno zbog svog hemijskog sastava mogu da počnu da propadaju sami od sebe, bez ikakve mogućnosti da im pomognete”, ističe Marijan Vujović, upravnik Muzeja Jugoslovenske Kinoteke i urednik filmskog programa.

On podseća da se oko trećine svih dela čuva na nitratnim trakama, koje su i visoko zapaljive. Dosad je restauriran veliki broj filmova – gotovo ceo fond dela snimljenih u Srbiji do Drugog svetskog rata.

“Deo toga je i digitalno restaurisan, ali prvi korak je uvek digitalizacija. Počeli smo i nastavili sa digitalizacijom i digitalnom restauracijom i značajnih igranih filmova iz posleratnog perioda, od 1945. godine pa dalje.”

Jedan od najvažnijih rezultata rada ovog odeljenja bila je projekcija filma “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića 2017. godine u zvaničnoj selekciji Kanskog filmskog festivala povodom 50 godina od prikazivanja tog filma na festivalu, kada je osvojio i prestižnu nagradu – Veliki Grand prix žirija.

“Stručna javnost, istraživači, kao i studenti iz filmskih škola sada mogu lakše da dođu do nekih informacija, mogu da pogledaju filmove koji su ranije bili na nitratnoj traci. Oni ranije nisu mogli da se gledaju sem u posebnim okolnostima. Sada smo te filmove izdali na DVD-u, a imamo ih i na našem YouTube kanalu. Pokrili smo zapravo i stručnu javnost i široku publiku – i jedni i drugi mogu da uživaju u koristima poslova koje obavljamo zahvaljujući našem Centru za digitalizaciju i digitalnu restauraciju”, zaključuje Vujović.

Očuvanje zajedničkog kulturnog nasleđa Evrope, podrška i promocija umetnosti i kreativnih industrija u Evropi nalaze se među ciljevima Evropske unije. Konkretne inicijative, poput Evropske godine kulturnog nasleđa, posvećene su tome da se svim građanima omogući pristup ovoj živopisnoj i raznolikoj kulturi. Osim toga, EU prepoznaje kulturu i zbog njenog šireg socioekonomskog značaja, koji zauzvrat doprinosi koheziji, inkluziji i blagostanju naših društava i zajednica.