Svaka treća osoba koja radi u Evropi nema osnovne digitalne veštine. Više od tri četvrtine preduzeća u EU izveštava o poteškoćama u pronalaženju radnika sa potrebnim veštinama. Dakle, mogućnosti za rad postoje, ali je potrebno uskladiti veštine sa potrebama tržišta rada. Upravo podsticaj celoživotnom učenju jeste važan cilj obeležavanja Evropske godine veština, a to su teme o kojima se diskutovalo tokom drugog dana EU nedelje mogućnosti, na panelu Evropska godina veština.
Martin Klauke iz Delegacije EU u Srbiji, Ivana Antonijević iz Ministarstva turizma i omladine, i Sofija Dukić iz Fondacije Tempus, govorili su mogućnostima koje su dostupne građanima Srbije u oblasti obrazovanja, gde se prevashodno ističu Erasmus razmene studenata.
„Ove godine slavimo Evropsku godinu veština i cilj jeste da u današnjem vremenu i današnjem društvu i ekonomiji, stavimo fokus na veštine“, rekao je Klauke, te dodao da je važno obeležavati tematske godine, kako bi se podigla svest o određenim pitanjima. Posebno je istakao značaj veština u kontekstu stalnih i velikih promena u ekonomiji, usled digitalizacije, prelaska na obnovljive izvore i slično.
Govoreći o Erasmusu, Klauke se osvrnuo i na lično iskustvo, te naglasio da je važno da mladi putuju, upoznaju druge države i kulture, da budu „ujedinjeni u različitosti“: „Moramo da ulažemo u mlade, oni su naša budućnost, da ulažemo u obrazovanje. Mislim da postoji mnogo mogućnosti za mlade da unaprede veštine.“
Ipak, podsetio je da Evropska godina veština daje podsticaj celoživotnom učenju.
„Nije samo za ljude koji tek treba da uđu na tržište rada, već i za odrasle, da nauče nove veštine. Učenje nikada ne prestaje. Ljudi moraju da se prilagođavaju.“
Znanje, veštine i kompetencije – obrazovanje ih povezuje i sve troje moraju da postoje u i u formalnom i neformalnom obrazovanju, rekla je Sofija Dukić.
Ona je podsetila da preko Tempus projekata studenti i nastavnici iz Srbije odlaze na usavršavanje u druge zemlje Evrope, ali i da domaće škole takođe primaju goste iz inostranstva. Mnoge škole u Srbiji se unapređuju baš kako bi mogle da učestvuju u programima razmene. Ipak smatra da je potrebno da učiniti školske programe modernijim.
„Ono što se uči u školama mora da se učini relevantnim za tržište rada, ali i zanimljivim, da deca ne napuštaju školovanje.“
„Moramo da stvaramo prilike da mladi budu uključeni u društvo“, poručila je Ivana Antonijević, i istakla da su inovativnost i kreativnost ključne osobine za sticanje novih veština. Istakla je i da su „mladi horizontralna tema, trebalo bi da budu prepoznati u svim kategorijama“.
„Vlada je usvojila strategiju za mlade, za narednih 7 godina. Čvrsto verujemo da smo na evropskom putu, i da će današnji mladi ljudi jednog dana biti građani Evropske unije. Ne želimo da oni traže sebe u zemljama koje su već članice EU, nego da ulažu u sebe i svoje znanje“, zaključila je Antonijević.
Tokom ostatka drugog dana EU nedelje mogućnosti, govornici su predstavili konkretne prilike koje su dostupne u oblasti obrazovanja. Više o tome možete saznati na sledećim linkovima: https://eumogucnosti.rs/ i https://mogucnosti.eu/
