Ima li išta slađe od domaćeg ajvara, domaćeg džema od šljiva, pikantnog pinđura ili zavodljivog soka od paradajza? Još kada se sve ovo kuva na običnim šporetima u malim šerpama uz požrtvovanost žena koje prave ove delicije, onda je pridev “domaći” svakako opravdan.
Upravo ovakav pristup proizvodnji, gde je kvalitet važniji od kvantiteta, možemo da nadjemo u Lebanu kod Predraga Stošića u njegovom preduzeću “Radanska ruža”. Ova firma osnovana je sa idejom da upošljava žene koje pripadaju marginalnim grupama, pre svega žene sa invaliditetom i samohrane majke, a osnivanje je pomogla Evropska unija kroz EUPRO program.
“Radanska ruža” je socijalno preduzeće, a Predragova želja je bila da uposli te žene, da ih socijalizuje i vrati dostojanstven život koji one i zaslužuju. Stošić prepričava scenu koja se ponavlja gotovo svaki put, od prve zaposlene: “Kada prime prvu platu, na njihovim licima vidite u istom trenutku i osmeh i suze”, kaže Stošić.
“Vratili smo im nadu i ono što je mnogo bitnije, dostojanstvo. Naša misija i vizija jeste da imamo što više takvih suza i što više takvih osmeha”, zaključuje Stošić. Ovog preduzeća ne bi bilo da nije bilo donacije Evropske unije.
Ali, baš kao što nije važno samo da se ajvar kuva, nego i ko to radi, tako su i EU videli ne samo donatore. “Oni su nam stvarno bili i prijatelji i promoteri, kroz kupovinu i promociju naših proizvoda.Na tome sam im beskrajno zahvalan”, navodi Stošić.
Stošić smatra da bi trebalo da postoji više ovakvih preduzheća, posebno u malim opštinama poput Lebana. Tamo živi veliki broj građana kojima dosad niko nije pružio šansu. “Radanska ruža” jedno je od 200 preduzeća i malih porodičnih firmi koje je podržala Evropska unija putem programa EUPRO vrednog 4,3 miliona evra.
