Nova 2024. godina donosi predstavnicima civilnog društva Srbije nove mogućnosti – Evropski ekonomsko socijalni savet (EESC) je prvo telo Evropske unije koje je svoja vrata otvorilo civilnom društvu zemalja kandidata za proširenje i priključenje EU.
Odabrani predstavnici civilnog društva Srbije koji predstavljaju glasove različitih grupa građana Srbije će, počev od 1. januara 2024. godine, učestvovati u savetodavnim i svim drugim važnim aktivnostima EESC-a, koje se prevashodno fokusiraju na proširenje EU. Politički prioritet rada EESC je facilitiranje evropskih integracija zemalja kandidata, a ova inicijativa pokazuje kako progresivno uključiti zemlje kandidate, istakao je predsednik EESC Oliver Ropke ovim povodom.
Evropski ekonomsko socijalni komitet igra ključnu ulogu u procesu donošenja odluka u Evropskoj uniji, kao Dom evropskog organizovanog civilnog društva. Evropski parlament, Savet EU i Evropska komisija zakonski su obavezni da se konsultuju sa EESC prilikom donošenja novih zakona o širokom spektru tema, u drugim slučajevima to nije obavezno. Zajednički konsultativni odbor (JCC) EU-Srbija je uspostavljen u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije i omogućava organizacijama civilnog društva sa obe strane da prate napredak Srbije ka Evropskoj uniji i da usvoje preporuke koje se upućuju Vladi Srbije i svim institucijama EU, u formi zajedničke deklaracije.
Direktorka YUCOM-a Katarina Golubović , koja je i članica srpske strane Zajedničkog konsultativnog odbora, naglasila je značaj formalnog priznanja civilnog društva, uključivanjem organizovanog civilnog društva – udruženja, sindikata, poslodavaca u široke procese konsultacija kreiranja javnih politika po meri građana, pored doprinosa koji se daje za Godišnji izveštaj o Srbiji Evropske komisije.
Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji poklapao se sa većinom preporuka koje donosiocima odluka upućuje i srpsko civilno društvo, što pokazuje da se EU i civilno društvo Srbije fokusiraju na iste teme. Ovakvu ocenu iznela je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, krovnog saveza preko 850 organizacija civilnog društva, istakavši kako su preporuke civilnog društva detaljnije i kritičnije, kao i da se nalazi ponavljaju godinama što odaje utisak da javne vlasti ne uzimaju u obzir u potpunosti potrebe građana.
Civilni sektor pokazuje posvećenost građanskoj participaciji, ekološkoj održivosti, ljudskim pravima, merama protiv korupcije i osnaživanju mladih na putu Srbije ka evropskim vrednostima kroz transformacionu moć kolektivne odlučnosti i delovanja. Kroz različite inicijative neformalnih grupa i organizacija civilnog društva, EU resurs centar za civilno društvo čini značajan pomak ka snažnijoj i participativnijoj demokratiji, usklađujući Srbiju sa evropskim standardima.
U posvećenosti unapređenju regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa i pomirenja, Europska unija je za naredni period opredelila više od 14 miliona evra kroz Poziv za Predloge projekata u okviru Programa za civilno društvo i medije EU-a za Zapadni Balkan i Tursku (CSF) za razdoblje od 2021. do 2023. godine. Glavni cilj CSF-a je jačanje participativne demokratije kako bi se proces integracija i približavanja EU-u olakšao, s posebnim naglaskom na ključnu ulogu civilnog društva i medija. U skladu sa Smernicama DG NEAR za podršku EU-a civilnom društvu u regionu proširenja 2021-2027.
Pogledajte otvorene pozive i mogućnosti za razvoj civilnog sektora na stranici KULTURA, MEDIJI I CIVILNO DRUŠTVO.
