Srednjoškolci i studenti iz Beograda okupili su se na prvom “Speed dating sa Evropom” na kome su se bliže upoznali sa najboljim evropskim praksama u nekim zemljama EU, ali i razgovarali o omladinskim medijima i tome koje su teme u fokusu mladih.

Zamišljen kao dogadjaj koji će mlade na prijemčiv način više informisati o Evropi, “Speed dating” je 13. decembra u Beogradu organizovao projekat “Puls Evrope – medijske posete EU” u saradnji sa novinarima koji su bili učesnici medijskih putovanja.

Pre samog “upoznavanja” održana je panel diskusija o omladinskim medijima sa koje je poručeno mladima da treba kritički razmišljati, sve posmatrati kroz različite izvore i ne ustezati se da se govori o temama koje su važne. Teme koje najviše interesuju mlade, kako je ocenjeno, jesu ekologija, studentske i srednjoškolske razmene i aktivizam, ali je tu i mentalno zdravlje.

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić je navela da je njihovo istraživanje pokazalo da se u 2023. godini čak 60 odsto mladih informiše preko društvenih mreža, 36 odsto preko internet portala a ostatak čine televizije I novine.

Ona je kazala da je istaživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2022.“ pokazalo da se u tradicionalnim medijima najveći broj sadržaja o mladima, čak 43 odsto, tiče bezbednosti mladih a da mladi o sebi govore samo u 11 odsto slučajeva. Omladinski mediji, sa druge strane, više se bave temama koje su mladima važne: aktivizam i volonterizam, ekološke teme, mentalno zdravlje, seksualno nasilje. Dve trećine mladih kaže da se stalno susreće sa lažnim vestima, a 62,8 odsto navodi da ume da ih prepozna. Zabrinjavajući podatak je da u 93 odsto nema predstavljanja osetljivih grupa mladih.

Na pitanje da li mlade zanimaju teme u Evropi, ona je rekla da su oni vrlo otvoreni za ekološke teme i kako države EU rešavaju ekološke probleme. “Na pitanje pristupanja Srbije EU dosta emotivno reaguju zbog narativa da je ono uslovljeno priznanjem Kosova. Kada ih pitamo da li teže Istoku ili Zapadu uvek odaberu Istok ali sa druge strane žele da žive u državama EU“, kazala je Pejić.

Menadžerka društvenih mreža Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan Marija Jovanović izjavila je da je veća odgovornost na medijima, posebno onim sa nacionalnom frekvencijom, da način izveštavanja prilagode mladima, ali da se u javnosti provlači narativ da mladi ne žele da se informišu.

Jovanović je rekla da se u javnosti stvara prividna slika da su mladi jedna homogena grupa i da se ne govori dovoljno, a ni prilagođava sadržaj, o brojnim različitim manjinskim grupama među njima.

„Mejnstirm mediji površno izveštavaju, mlade žene nisu zastupljene kao ni pripadnici LGBTQI zajednice, romske zajednice. Sve te grupe zastupljene su svega tri odsto u medijma. Onda mediji, da bi ispravili tu grešku, kada izveštavaju o mladima izveštavaju o ekstremima, ili veoma uspešnim ili neuspešnim i to uglavnom sa nekim eksternim faktorom, kada se nešto desi“, rekla je.

Novinarka O radija Jelena Božić izjavila je da je taj radio nastao baš iz potrebe i sa namerom da govori jezikom mladih o sadržaju koji kreiraju mladi.

„Od pandemije su najpopularnije teme bile o mentalnom zdravlju o predrasudama i stereotipima, to se ne priča u tradicionalnim medijima. O sprečavanju nasilja, o ljudskim pričama i ono što je vrlo specifično za mlade a to su festivali, mobilnost i prilike za njih“, rekla je ona.

Božić je dodala da O radio  izveštava o mladima, uključuju se mladi u podkaste, emisije, često i kao eksperti. Ukoliko imamo mlade eksperte, uvek ćemo im dati prostor, rekla je ona.

Novinarka „Glasa mladih“, omladinske redakcije nedeljnika „Glas Podrinja“ Katarina Simić govoreći o svom i iskustvu svojih kolega, kazala je da su u početku pisali samo u novinama, ali su shvatili da su im potrebni veb sajt i Instagram, jer se mladi preko njih više informišu. Ona je kazala da je omladinskoj redakciji trebalo dosta da stekne svoju publiku. Teme koje su mlade najviše interesovale su one o mentalnom zdravlju, ali izveštavamo i o politici, dodala je Simić.

Na speed dating sesiji predstavljeno je šest zemalja EU koje su novinari domaćih medija posetili kroz projekat “Puls Evrope” i istraživali različite teme:

  • Švedska (zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena)
  • Francuska (urbani razvoj, zaštita životne sredine)
  • Italija (obrazovanje i kultura)
  • Portugalija (energetska tranzicija, cirkularna ekonomija)
  • Rumunija (lokalni razvoj, borba protiv korupcije)
  • Holandija (mediji, standardi slobode medija).

Učestvovali su srednjoškolci iz Druge ekonomske škole, učenici osmog razreda Osnovne škole „Starina Novak“ i student više beogradskih fakulteta. Njima su najvažnije podatke i informacije preneli novinari i novinarke koji su izveštavali sa medijskih poseta tim zemljama: Jelena Kikić, Marko Somborac, Maja Stojanović, Dragana Živojnović Ivana Kešanski, Aleksandar Roknić, Momir Turudić, Ružica Vranjković i Dragana Ratković.

Naredne speed dating sesije sa Evropom, planirane za januar i februar 2024, obuhvatiće i druge zemlje EU iz kojih su domaći novinari izveštavali.