Na najevropskiju reku, ali i njene velike pritoke, ima ko da pazi u Srbiji, i to na tehnološki moderne načine: od 2007. godine u Srbiji se plovidba na unutrašnjim plovnim putevima prati u realnom vremenu kroz sistem rečnih informacionih servisa (RIS), kojim upravlja Direkcija za vodne puteve „Plovput”, koja posluje u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Uvođenje sistema finansirala je Evropska unija.

Ivan Mitrović, šef Odseka za upravljanje međunarodnim projektima i rečne informacione servise u Direkciji, objašnjava da je njena nadležnost održavanje i razvoj međunarodnih i međudržavnih unutrašnjih vodnih puteva u Srbiji. U njih spadaju reke Dunav, Sava i Tisa, u ukupnoj dužini od 963 km.

„Zahvaljujući sredstvima iz pretpristupnih fondova, direkcija je implementirala neke od veoma važnih projekata. Jedan od najvažnijih projekat, finansiran u potpunosti iz sredstava Evropske unije, jeste uvođenje rečnih informacionih servisa u Republici Srbiji. Osnovni rezultat je unapređenje bezbednosti plovidbe, što je najvažniji faktor harmonizovane upotrebe rečnih informacionih servisa od svih učesnika u plovidbi.

“Dok na monitorima pokazuje saobraćajnu sliku na rekama Srbije – osvežava se u realnom vremenu, a podaci se ažuriraju na svake dve sekunde – naš sagovornik ukazuje da pristup ovom sistemu imaju svi državni organi sa nadležnostima nad vodnim putevima.

„I komercijalni korisnici, poput vlasnika brodova imaju pristup sistemu. Naravno, njihov pristup ograničen je na plovila koja su u njihovom vlasništvu, zbog politike zaštite privatnosti komercijalnih podataka.“

Ivan Mitrović proveo je 16 godina u Direkciji za vodne puteve, a više od dvanaest godina na pripremi, planiranju i sprovođenju projekata finansiranih od Evropske unije.

„Sredstva EU u velikoj meri pomogla su Direkciji da unapredi kapacitete na održiv način, oslikan u mnogo boljim uslovima plovidbe i stanju plovnih puteva nego ranije“, zaključuje Mitrović.

Projekti u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji imaju za cilj unapređenje transportne povezanosti, a time i bolju ekonomsku integraciju unutar regiona i integraciju regiona sa EU. Pored toga, napori koje EU ulaže u sektoru saobraćaja posredstvom ovih projekata su u velikoj meri usmereni na otvaranje tržišta i primenu standarda EU.

Projekti koje finansira EU su značajno doprineli procesu reforme železnice, uvođenju savremenih i najisplativijih praksi održavanja infrastrukture drumskog saobraćaja, te uvođenju rečnog informacionog sistema u cilju poboljšanja plovnosti na unutrašnjim plovnim putevima Srbije.

Od 2000. godine do danas, podrška EU sektoru saobraćaja u Srbiji dostigla je više od 420 miliona evra bespovratnih sredstava . Osim toga, više od 40 miliona evra bespovratnih sredstava EU je izdvojeno za pripremu strateški prioritetnih investicija u oblasti saobraćaja, ukupne vrednosti preko 3,7 milijardi evra, koje će se realizovati kombinovanjem bespovratnih sredstava EU i povoljnih zajmova u budućnosti.