U zimu i proleće 2022. u srednjem Banatu još dva para orlova krstaša napravila su gnezda. Time je populacija u Vojvodini narasla na pet parova, a sem prelepih ptica, zaslugu za to imaju i saradnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koji čine sve da obezbede uslove za uspešno izleganje i izletanje mladunaca krstaša, poput očuvanja staništa, postavljanja bezbednih gnezda i sprečavanja uznemiravanja i trovanja ptica.

Ove ptice, latinskog naziva Aquila heliaca, za uspešno izvođenje potomstva zahtevaju specifične uslove, koje je u današnjem pejzažu Vojvodine teško pronaći. Ipak, uz saradnju sa partnerima iz još četiri evropske države, i zahvaljujući projektu „Zaštita orla krstaša u Panonskom regionu putem smanjivanja mortaliteta koji uzrokuju ljudi – PannonEagle LIFE“, članovi Društva uspeli su da urade veliku stvar.

U čast lovočuvara koji je spasao orlića kod Banatskog Aranđelova, jedan mladunac po njemu je nazvan Radenko. Drugi obeleženi krstaš, mlada ženka iz gnezda kod Mokrina, nazvana je Ivanka.

„Kada su Radenko i Ivanka izleteli su iz gnezda, boravili su nadomak gnezda, u nepreglednim ravnicama severnog Banata. Uskoro su ih roditelji prisilili da samostalno love i obezbeđuju obroke“, pričaju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Tu su i Mirna i Mihajlo, dva mlada krstaša čije se kretanje prati uz pomoć savremene satelitske tehnologije.

„Praćenja orlova služe da se zabeleže kretanja, ponašanja i staništa koja posećuju, kako bi im se omogućila efikasna zaštita na terenu. U slučaju povreda ili stradanja ptica, satelitski odašiljači pomažu da se brzo reaguje i ptice zbrinu ili da se urade neophodni uviđaji“, dodaju oni.

Projekat zaštite orla krstaša sprovodi 11 partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija). Vrednost projekta je 3,6 miliona evra, a u najvećem delu finansiran je (2,7 miliona evra) od strane Evropske komisije. Partner Društva u Srbiji je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine, a sa više od 400 miliona evra bespovratne pomoći, EU je i najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.