Užitak u lepim vinima, u dobrom društvu, u lepim putovanjima, u kontaktu sa prirodom – ovako Slavoljub Jeremić iz Smedereva opisuje svoj posao, i šeretski dodaje:
„Mislim da je to posao koji, da (već) ne radim, platio bih da ga radim“.
Slavoljubova porodica oduvek je oduvek imala i vinograde i proizvodnju vina, ali samo za sopstvene potrebe.
„U jednom trenutku mi je bilo krivo što ovakav prirodni potencijal biva neiskorišćen. Isprva nam je to bio hobi, kasnije je prerastao u posao.“
Sada je preduzeće „Eko mineral“, čiji je vlasnik Jeremić, a u čijem sklopu je i vinarija – nadaleko poznato. Razvitak je pomogla Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a njihovu donaciju su Jeremići usmerili na razvoj smeštajnih jedinica.
„Donacija koju smo dobili od GIZ-a pomogla je bez obzira na vrednost i iznos, jer nas je naterala da ranije završimo jedan deo projekta koji smo još ranije planirali“, priča Slavoljub.
Iznos od 10.000 evra namenski je, dodaje, opredeljen za razvoj smeštajnih jedinica u vinariji. Jeremićeva i druga vina s ovog podneblja imaju specifičan ukus, pošto Smederevsko vinogorje na Jugovu pokriva brdovite talase na obodima Dunava.
Zimi čokoti ne smrzavaju, a leti imaju dvostruku svetlost – i direktno od sunca direktno, i od Dunava koji se nakon pretvara u ogledalo. Na Jugovu grožđe ranije sazreva i može imati jedan do dva procenta šećera više nego u drugim predelima.