Koja je prva asocijacija na Vojvodinu? Sigurno ta plodna ravnica, zbog koje Pokrajinu zovemo žitnicom ove zemlje. Verovatno nam na pamet padne i nasmejani vojvođanski paor, koji se znoji dok naporno radi.

E, toga je sve manje, i umesto slamčice u uglu usana, vojvođanski seljak sada često ima mobilni telefon ili tablet. Jer ratarstvo 21. veka karakteriše digitalna poljoprivreda, a jedan od pionira u ovoj oblasti jeste Institut BioSense, smešten u Novom Sadu.

“Digitalna poljoprivreda je danas termin koji se odomaćio i koji se uveliko koristi. Nama je ovo interesantno iz našeg iskustva, jer smo mi sa idejom spajanja informacionih tehnologija i poljoprivrede krenuli pre 15 godina. Tada je to zaista bilo na nivou šale”, započinje priču Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSense i profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u oblasti nauke o podacima.

Iako je danas njihov rad prepoznat i na međunarodnom nivou, u početku nisu uvek nailazili na razumevanje.

“Ljudi su pričali viceve o nama i mislili da nismo baš na zemlji… jer spajamo satellite, mobilne telefone, senzore i poljoprivredu. Međutim, evo nas 15 godina kasnije, sada svi pričaju o tome kao da je potpuno normalna stvar, kao da je bila pored nas oduvek.”

Tokom decenije i po rada na modernizaciji i digitalizaciji u privredi, tim profesora Crnojevića je uspeo da razvije i patentira brojne alatke i aplikacije koje olakšavaju i poboljšavaju bavljenje poljoprivredom.

“Ono po čemu nas ljudi znaju je što se bavimo robotima u poljoprivredi. Imamo dva prototipa robotskih platformi sa različitim senzorima i uređajima. Recimo, oni uzorkuju zemljište i analiziraju. Vano nam je da široki krug korisnika vidi konkretnu korist od nas, jer smo mi nacionalni institut, javna ustanova”, ističe profesor Crnojević.

Verovatno najpoznatija alatka jeste platforma digitalne poljoprivrede Srbije – Agrosens – sa više od 15.000 korisnika u sistemu, u kojem je evidentirano više od četvrtine poljoprivrednog zemljišta.

Ideja platforme jeste da običnim korisnicima u poljoprivredi, koji imaju samo mobilni telefon i nikakva znanja o digitalnim tehnologijama, omogući potpuno besplatno najsavremenije digitalne servise. Dakle, sve ono što donosi poljoprivreda budućnosti danas je već dostupno ljudima u Srbiji i za njih je budućnost već počela.

“Zahvaljujući dobroj ideji i činjenici da smo bili na pravom mestu u pravo vreme, uspeli smo uz pomoć Evropske unije i fondova iz programa Horizon da formiramo jednu ovakvu instituciju koja je postala, kako je sama Evropska komisija rekla, naučni svetionik na Balkanu”, zaključuje profesor Crnojević.

EU podstiče razvoj nauke i inovacija kako bi stvorila tehnološke preduslove za razvoj konkurentnosti i privrede širom Evrope. Građanima Srbije, EU je omogućila korišćenje zajedničkog istraživačkog prostora i usavršavanje u zemljama EU, čime su srpski naučnici postali vidljiviji evropskoj i svetskoj naučnoj zajednici.