Svetla se gase u sali, a na platnu počinje da teče priča. U poslednjih nekoliko godina, domaća kinematografija beleži uzlet koji publika i kritičari širom sveta ne mogu da ne primete. Za to su zaslužni autori sa snažnim vizijama, ali i podrška evropskog programa Kreativna Evropa – MEDIA, koji omogućava da srpski filmovi pronađu put do međunarodnih festivala, bioskopskih ekrana i – po prvi put – globalnih striming platformi. Neka ostvarenja su već ostavila snažan trag, dok druga čekaju svoju premijeru.
Igrani filmovi koji osvajaju svet
Od prestižnih festivala do globalnih platformi – srpski igrani filmovi dokazuju da su priče iz naše zemlje univerzalne. Otac, Srdana Golubovića, dirnuo je srca publike na međunarodnoj sceni, nagrađen je na Berlinalu i svrstava se među najznačajnija ostvarenja novije domaće produkcije. Oaza, Ivana Ikića, uvela je gledaoce u neobičan svet mladih koji traže svoje mesto pod suncem, dok je Leto kada sam naučila da letim, Raše Andrića, osvojilo festivalske dvorane svojom toplom i iskrenom pričom.
Ne možemo zaboraviti ni Čuvare formule, Dragana Bjelogrlića – avanturu koja spaja humor i emociju. A posebno mesto zauzima Nečista krv – greh predaka, Milutina Petrovića, film koji je otvorio vrata našim pričama ka globalnoj publici. Kada se na Netfliksu pojavio prvi srpski film, osećaj je bio gotovo istorijski. Milioni gledalaca širom sveta odjednom su mogli da uđu u vranjsku čaršiju, u strasti i sukobe likova koji su do tada živeli samo na srpskom platnu.
Putovanje po festivalima
Ali, naša priča ne staje tu. Publika je već imala prilike da vidi srpske filmove na prestižnim festivalima, poput onih u Berlinu ili Veneciji. Dokumentarci poput Dosijea Labudović, Mile Turajlić, ili U slavu ljubavi, Tamare Drakulić, donose intimne, a univerzalne priče koje nisu samo umetnička ostvarenja, već i svedočanstva o vremenu, prostoru i ljudima koji ga oblikuju.
Filmovi novih autora osvajaju nagrade i kritičare, potvrđujući da se iz Srbije šalju kadrovi koji odzvanjaju daleko izvan granica regiona. Vetre, pričaj sa mnom, Stefana Đorđevića, nagrađen u Sarajevu, i Linije želje, Daneta Komljena, prikazan u Lokarnu, odlikuju se hrabrošću i inovacijom. Kelti, Milice Tomović, autentičan i smeo portret života u Beogradu devedesetih, nagrađen je na festivalu u Kijevu. Njihove priče prepliću lične sudbine i društvene teme, ostavljajući dubok trag u srcima gledalaca.
Kratki filmovi kao što su Kad svane, Stefana Ivančića, i Zvezdana, Aleksandre Lazarovski, već su proneli ime Srbije po festivalima. Tu je i Borovnica, Isidore Veselinović, koji kroz kratki format postavlja pitanja koja traju dugo nakon što se svetla uključe. Ovi radovi dokazuju da snaga priče ne zavisi od dužine kadra.
Čarolija za najmlađe
Posebno uzbudljivo je što Kreativna Evropa podržava i dečije filmove – žanr koji je dugo bio zapostavljen u domaćoj produkciji. Naslovi koji su već stigli do publike pokazuju da domaći autori znaju kako da ispričaju bajku, avanturu ili fantaziju i za najmlađe gledaoce, na nivou koji staje rame uz rame sa evropskim i svetskim hitovima.
Zlogonje, Raška Miljkovića, topla je i duhovita priča o prijateljstvu, hrabrosti i suočavanju sa strahovima. Film je obradovao publiku širom sveta i doneo osveženje domaćoj dečjoj kinematografiji. Bio dvaput jedan kralj, Vojina Vasovića, je bajka za sve generacije, koja je osvojila i gledaoce, ali i nagrade na brojnim festivalima.
Projekti koji su već završeni i prikazani pokazuju koliko je važno da i najmlađa publika dobije kvalitetan sadržaj na maternjem jeziku, a da istovremeno domaći autori postanu deo šire evropske scene porodičnog filma.
A iza kulisa – nova generacija projekata
I dok publika uživa u filmovima koji su završeni i prikazani, već nastaje nova plejada projekata: od igranih drama i trilera, preko dokumentaraca, koprodukcija pa sve do animiranih i VR formata. Publiku uskoro očekuje još naslova koji će nastaviti da oblikuju sliku o savremenoj srpskoj kinematografiji. Možda publika još ne može da kupi karte za ove filmove ili da klikne “play” na nekoj platformi, ali svim ovim ostvarenjima je zajedničko to da nastaju uz podršku Kreativne Evrope – MEDIA, što znači da ih od samog početka prate evropski standardi kvaliteta i koprodukcijske veze koje im otvaraju put do međunarodne publike.
A kao što svaka dobra priča ima nastavak, tako se i ova naša, filmska, razvija. Podrška Kreativne Evrope nije samo finansijska – ona je poput producenta koji pomaže da vizija naših autora stigne do publike. Podsticaj za hrabre ideje, nova partnerstva i mogućnost da domaći autori govore univerzalnim filmskim jezikom. Srpski film je već uveliko zakoračio na veliku scenu, mnogo premijera čeka svoje svetlo projektora, a izvesno je da nas očekuje još uzbudljivih kadrova.
Trenutne pozive u okviru programa Kreativna Evropa možete pronaći OVDE.
Pročitajte i:
Desk Kreativna Evropa: Uspešne inicijative iz Srbije
