Priča udruženja INAT centar počela je pre 9 godina – u jesen 2016. godine, unutar tima koji je bio okupljen oko konferencije INAT samit.
Za sve to vreme, osluškivali smo potrebe mladih ljudi i osmišljavali kako im možemo pružiti neophodnu podršku kroz dodatna znanja i razmenu iskustava za poslove budućnosti u IT sektoru i srodnim industrijama koje zahtevaju digitalnu transformaciju.
Povezivali smo kompanije, mlade ljude (srednjoškolce i studente), predstavnike univerziteta, predavače iz Srbije, regiona i inostranstva na godišnjim događajima. Raduje nas činjenica da smo uz novčanu podršku kompanija i zajednice, ali i naše lične kontakte uspeli da predstavimo kako funkcionišu IT ekosistemi u 25 ekosistema sveta: od SAD-a do Singapura, i od Velike Britanije, Francuske, sve do Bugarske. To smo učinili za 4 godine postojanja INAT samita, zahvaljujući ekspertizi stotinu predavača.
Podsticali smo mlade u formatu radionica i predavanja da se posvete razvoju veština koje traži IT sektor, kao i da se umreže sa iskusnijim kolegama, baš zato što imaju različit nivo radnog i životnog iskustva. Želja nam je bila da oni na početku karijere vremenom mogu sarađivati sa iskusnijim kolegama na različitim projektima ili makar razmeniti iskustva i mišljenja.
Kao što je i naš poznati akademik Vladeta Jerotić isticao (da parafraziramo): ,,Kada se nečim bavite – kontinuitet je od najvećeg značaja.’’
Nakon pandemije i iskustva u održavanju i onlajn INAT samita, razmišljali smo kako da nastavimo sa delovanjem u IT zajednici. Bili smo svesni da se potreba za velikim događajima promenila; da mnogo ljudi traži novi način funkcionisanja u IT poslovima, jer bira remote-first kompanije i hibridni rad, dok se izmešta iz velikih gradova makar povremeno.
Evropska saradnja: potrebe mladih i IT poslovi tokom 2022-2025. godine
Sledeći našu potrebu za kontinuitetom, kao i potrebu IT zajednice da se povezuje u novim okolnostima, ostali smo dosledni putu kojim smo krenuli: da podržimo mlade ljude i kompanije, ali primenjeno drugoj polovini 21. veka. Drugim rečima, došli smo do ideje o kreiranju projekta – The Roadmap for Jobs of the Future čiji je jedan od krajnjih rezultata toolkit – odnosno priručnik / edukativni materijal i proizvod intelektualne svojine.
Projekat The Roadmap for Jobs of the Future sprovodi INAT centar, zajedno sa organizacijama iz Hrvatske i Portugala: Hrvatski ured za kreativnost i inovacije i Agora Aveiro, unutar Erazmus+ programa i uz finansiranje Evropske unije.
Ovaj priručnik (toolkit) o poslovim budućnosti ima za cilj da pomogne mladim ljudima u razumevanju IT sektora, korišćenju veštačke inteligencije, ali i digitalnih veština u traženju posla i izlasku na tržište rada. Posebno nas raduje da tema projekta za poslove budućnosti podrazumeva i izmeštanje iz velikih gradova, rad u manjim zajednicama (uz recimo omladinski rad, održivu poljoprivredu i samo-snabdevanje resursima), kao i hibridno radno okruženje gde su preduslov za uspeh: digitalne veštine, znanje jezika i dobra internet konekcija.
Zahvaljujući ovakvoj perspektivi, čitaoci tulkita će moći drugačije da gledaju na resurse koje imaju i na mesto boravka gde se (trenutno) nalaze. Ovim projektom želimo da osnažimo pojedince koji su na početku karijere, kao i omladinske radnike koji rade na projektima zapošljavanja i edukacije za mlade ljude, širom naše zemlje, ali i u evropskom kontekstu.
Priručnik u projektu The Roadmap for Jobs of the Future može posebno značiti mladima koji dolaze iz manjih sredina ili imaju smanjene mogućnosti zapošljavanja iz različitih razloga: zbog ekonomskog stanja, dostupnosti finansija, porodične situacije, pripadanja ranjivim grupama ili zdravstvenog stanja.
Stalno uočavamo prilike za saradnju: kako omladinski radnici i IT zajednica mogu podržati mlade?
Vreme provedeno u procesu traženja posla ume da bude vrlo izazovno, pogotovo kada je u pitanju prva potraga za poslom. Uočavamo da je sve više mladih pristupalo nekom vidu radnog angažovanja, bilo kroz prakse ili poslove, već paralelno sa završnim godinama studija.
Taj proces ponekad je dodatno ,,opterećen“ očekivanjima okoline kao i očekivanjima koja pojedinac ima od samog sebe – mladi ljudi žele da se dokažu; da shvate šta ih zapravo interesuje i da li je onaj posao koji su izabrali tokom studija (ili još i ranije) pravi izbor ili im zapravo više odgovara neka druga oblast.
Odgovore na pitanja o izboru karijere mladi mogu pronaći jedino kroz konkretno iskustvo i nakon nekoliko meseci do godinu dana doći do uvida da li bi u toj oblasti želeli da nastave da se razvijaju ili bi napravili određeni profesionalni zaokret. Kada poredimo sadašnje tržište rada sa onim od pre 10-15 godina, primetno je da su ljudi u većoj meri skloni da prave profesionalne zaokrete. Dolaze brže do odluke da promene posao, jer i današnje radno okruženje podstiče usavršavanje različitih interesovanja i aspekata ličnosti. Stoga imamo situacije u kojima kreativnost i analitika idu rame uz rame, a kolektivi uče kako da ove (samo na prvi pogled suprotstavljene) strane neguju.
Govornici i mentori INAT centra u direktnom radu sa mladim ljudima
Mladi su danas svesni toga da će u svojoj karijeri promeniti više poslova i da će karijere biti potpuno drugačije u odnosu na put njihovih roditelja, ili čak i vršnjaka iz njihove generacije. Iako je svaki karijerni put priča za sebe, postoje faktori koji su zajednički za svakog pojedinca: redovna primanja, zadovoljstvo u radu, napredovanje i dobri odnosi u timu. Na ovim zajedničkim imeniteljima mogu da rade omladinski radnici, univerzitetski profesori i mentori za mlade, kao i kompanije i čitav inovacioni ekosistem.
Tokom organizovanja konferencije INAT samit u periodu 2017-2020. godine podržali smo više stotina mladih ljudi koji su imali prilike da se povežu sa menadžerima i programerima. Kako smo organizovanje konferencije započeli u jesen 2016. godine, imali smo prilike da vidimo kako se tržište rada menja i uočavamo šta je to što mladi traže na tržištu, a šta kompanije mogu da ima ponude.
Do promene modela rada naročito je došlo tokom pandemije, kada su mnoge kompanije procenile da mogu da sprovedu hibridni model rada. Neke su se i dalje zadržale na tom modelu, dok su se druge opredelile za konačan povratak u kancelarije. Nakon toga uticali su ekonomska kriza i geopolitičke promene da se promeni situacija na IT tržištu. Tako da su se mnoge IT kompanije suočile sa otpuštanjima radnika i automatizacijom u radu zbog korišćenja veštačke inteligencije.
Sve u svemu, utisak je da su kompanije postale sve agilnije i inovativnije jer su ih promene na tržištu podstakle da odgovore na krizu adaptacijom.
Kako je nastao projekat The Roadmap for Jobs of the Future?
Za potrebe projekta The Roadmap for Jobs of the Future su najpre osnivači naših organizacija iz Srbije i Hrvatske razmišljali o projektu koji bi jačao kapacitete INAT centra kao manje iskusne organizacije u EU projektima, u odnosu na Hrvatski ured za kreativnost i inovacije.
Videli smo kao zajednički imenitelj da je važno pozabaviti se temom poslova budućnosti u periodu neizvesnosti nakon pandemije. U isto vreme su sve više postali uticajni veštačka inteligencija, hibridni model rada i opredeljenje mladih za dodatne poslove i preduzetništvo, u slučaju finansijskih kriza i nezaposlenosti.
HUKI tim i INAT centar su sarađivali još od 2016. godine jer su učestvovali na događajima jedne ili druge organizacije. Vremenom se između nas razvilo prijateljstvo, a u poslu podrška i poverenje.
Pre nego što ćemo početi sa pisanjem ovog projekta u jesen 2022. godine, zahvaljujući kolegama iz drugih omladinskih organizacija smo tražili preporuku za treću partnersku organizaciju. Dopalo nam se da uključimo kolege iz Agora Aveiro jer su donosili svežu perspektivu Portugala kao značajne destinacije za hibridni rad, preduzetništvo, aktivizam i digitalne alate. Takođe nam je bilo bitno da treći partner ima odgovoran pristup radu da se uklopi u tim naše dve partnerske organizacije koje se dugo poznaju.
Srećom, u Erazmus+ projektima postoje pozivi sa oznakom KA210 – YOU koji pomažu organizacijama u jačanju kapaciteta za projektni menadžment. To se dešava tako da u slučaju odobrenog projekta novije odnosno manje iskusne organizacije u Erazmus+ programu preuzimaju ulogu koordinatora, a iskusniji partneri pomažu u realizaciji aktivnosti ravnopravno.
Neki od ishoda u KA210 – YOU projektima jesu da organizacije kreiraju proizvode intelektualne svojine koji će pomoći omladinskim radnicima i u slučaju našeg projekta inovativnim ekosistemima.
Priprema prijave je zahtevala izlazak iz zone komfora za svakog od projektnih pisaca jer je trebalo da pokažemo u tekstu: kako iskustva svake od naših organizacija mogu doprineti da projektom kreiramo dodatnu vrednost? Zatim, trebalo je da povežemo projektne ciljeve sa prioritetima Erazmus+ programa, kao i da vrlo opširno objasnimo za svaku od aktivnosti kako će se odvijati, koje će dužnosti imati članovi tima, i koje ćemo rezultate postići.
Naša preporuka za druge omladinske organizacije jeste da između 3-6 ljudi radi na pripremi vaših projektnih prijava kada se budete prijavljivali za evropske projekte namenjene mladima ili obrazovanju. Odaberite 1-2 osobe iz svake od organizacija u konzorcijumu da se bavi pisanjem projekta i počnite sa razvojem ideja minimum 6 nedelja pre roka.
Mi smo uspevali da komuniciramo kao jedan tim i da uz asinhronu komunikaciju na gugl drajvu blagovremeno pripremimo izmene, dogovaramo naredne korake, kao i da koristimo pozive za brainstorming i samostalan rad kad je potrebno.
Posebno izazovno je bilo prebacivanje formulara iz naših radnih dokumenata na platformu Evropske komisije gde se podnosi prijava. Počnite sa tom aktivnosti više dana pre roka, bićete bolje fokusirani i sigurniji u dobar rezultat. Kada smo pritisnuli ,,Send’’ i dobili povratnu informaciju odnosno automatski mejl da je projekat primljen – odahnuli smo i predahnuli tog dana. Preduzetnički način života i kreiranje novih rešenja, zahteva i da se napravi pauza.
Nekoliko meseci kasnije smo čuli novosti od donatora i fondacije Tempus iz Srbije zadužene za sprovođenje Erazmus+ projekata. Nije nas obeshrabrilo kada naša projektna prijava nije bila odabrana u prvom roku. Dobili smo detaljno pismo evaluatora, sa brojem poena za svaki od 4 kriterijuma zbog koga projekti bivaju odabrani. Кriterijumi su bili: Relevance of the project, Quality of the project design and implementation, Quality of the partnership and cooperation arrangements, Impact i sažetak u kategoriji Overall comments.
U tom pismu evaluatora svaka rečenica je bila krcata informacijama šta popraviti u prijavi, a mi smo bili odlučni da temeljno pristupimo prethodnim dokumentima i izmenimo šta je potrebno.
Početkom marta 2023. godine unutar INAT centra smo zakazali sastanak sa kolegama iz Tempus agencije na konsultacije. Pripremili smo pitanja unapred i u terminu od 30-50 minuta pojasnili dileme oko pristupa. Ove konsultacije kao i edukacije i infodani su dostupni redovno, o čemu se možete informisati na Erazmus+ sajtu i sajtu Tempus agencije. Ohrabrujemo vas da se prijavite za ovakve prilike zato što ćete dobiti usmerenje, a na vama je da istrajete u oblikovanju ideje i da kao kvalitetni projektni menadžeri pripremite projektnu dokumentaciju i podnesete prijavu.
Krajem marta 2023. godine mi smo ponovo podneli projekat, a u letnjem periodu (krajem jula ili u avgustu) nam je stiglo pozitivno pismo evaluatora: projekat The Roadmap for Jobs of the Future je odobren sa visokim ocenama i uz finansiranje Evropske unije, a sprovodiće se od jeseni 2023. godine do jeseni 2025. godine.
Sprovođenje projekta: od ideja na papiru do realizovanih aktivnosti (uz preplitanje sa drugim projektima)
Kao jednu od aktivnosti, u okviru projekta tokom marta 2024. smo organizovali studijsku posetu u Beogradu.
Tom prilikom u ime INAT centra ugostili smo partnerske organizacije: HUKI i Agora Aveiro. Zajedno sa partnerskim organizacijama identifikovali smo za koje interne aktivnosti i procese nam je u dugoročnom pogledu potrebno poboljšanje; kako u našim organizacijama tako i kod drugih omladinskih radnika.
Takođe smo organizovali speed dating sa omladinskim radnicima kojima je, između ostalog, naš toolkit i namenjen kao osobama koje su u najbližem dodiru sa mladim ljudima i koje ujedno njihove potrebe mogu vrlo jednostavno da prepoznaju. Bilo nam je vrlo važno da tom prilikom mapiramo stejkholdere u Srbiji, Hrvatskoj i Portugalu za poslove budućnosti, inovacione ekosisteme i omladinski rad. U sve tri zemlje uradili smo dubinske intervjue sa ukupno 18 organizacija i ekosistemskih partnera koje se bave mladima. Saradnja sa partnerima iz još dve zemlje doprinela je tome da steknemo uvide sa različitih tržista i proširimo svoje poznavanje novih alata u saradnji sa mladima.
Bilo nam je vrlo važno da tokom samog kreiranja toolkit-a sagledamo koje prilike mladima nedostaju, uključujući i mlade iz ranjivih kategorija (mladi sa smanjenim mogućnostima) kao i oni koji dolaze iz ruralnih sredina. Iskristalisao se, između ostalog, i problem centralizacije: u tom slučaju mladi koji ne mogu da se presele u Beograd ili drugi univerzitetski centar, ostaju uskraćeni za mnoge prilike ukoliko lokalne samopuprave nisu spremne da rade na podsticanju adekvatne podrške za mlade. Ili potencijal ostaje neiskorišćen ukoliko mladi pojedinci i organizacije nemaju mrežu podrške u većim centrima, a mogu je koristiti u hibridnom modelu: npr. IT kompanija iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, želi da zaposli mlade iz drugih gradova koji bi radili remote, a oni mogu putovati jednom u dve nedelje.
U tom slučaju mogli bismo reći da su mladi na neki način prepušteni sami sebi i nivou lične samoinicijative, bez organizovane podrške u pogledu pronalaženja i promovisanja adekvatnih prilika u skladu sa njihovim kvalifikacijama.
Trening u Hrvatskoj koji smo organizovali u maju 2025. godine, kao i prva aktivnost u Portugalu – transnacionalni sastanak u decembru 2023. godine su nam pokazali da u sve tri zemlje gde projekat sprovodimo izazovi u zapošljavanju su slični. Pozitivno je i da mladi bivaju izuzetno ohrabreni kada dobiju alate za poslove budućnosti kao što su toolkit i trening za omladinske radnike koje smo učinili dostupnim.
Upravo zbog toga su projekti kao što je ‘‘The Roadmap for Jobs of the future” važni, jer mogu dopreti do većeg broja mladih ljudi, motivisati ih i podstaći da pristupe proaktivnom traženju posla. Štaviše, neki od njih mogu pokrenuti svoje inicijative sa timovima koje samostalno oforme te i na taj način pomognu u rešavanju određenog problema za koji smatraju da je važan.
Autorke ovog teksta primećuju i da su same birale da se pored posla uvek bave projektnim angžovanjem. Razlog za to je što smo i na taj način imale utisak da doprinosimo rešavanju značajnih društveno-ekonomskih problema. Time možemo proširiti svest u svom okruženju jer sarađujemo sa multidisciplinarnim timovima iz više zemalja. Ovakav vid angažovanja ceni se i u okviru redovnih poslova, jer pomaže pojedincu da proširi perspektive sagledavanja društveno-ekonomskih procesa koje obogaćuju kako lično tako i profesionalno iskustvo.
Ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao da saznate više o našim projektnim aktivnostima, toolkit-u i ujedno uživo upoznate naš tim, pozivamo vas da nam se pridružite 5. juna u Evropskoj kući gde ćemo predstaviti toolkit, a ujedno bismo voleli da čujemo vaše mišljenje i komentare. Takođe, ovo vidimo i kao priliku za povezivanje i uspostavljanje novih partnerstava koja nam mogu omogućiti da u budućnosti zajedno sarađujemo na novim projektima.
U toolkitu su obuhvaćene različite strategije i pristupi traženju posla, a pripremili smo 9 poglavlja za koje su HUKI, Agora Aveiro i INAT centar najbolje potkovani u svom svakodnevnom radu.
Izdvojena je i literatura koju mladi mogu da koriste sa ciljem da bolje definišu svoje veštine; načini na koji mogu da iskoriste potencijal poslovnih mreža u traženju posla; tehnike koje im mogu pomoći u boljem upravljanju vremenom; saveti kako da se što bolje pripreme za poslovne intervjue; koncepti koji mogu da im olakšaju mapiranje onoga u čemu su dobri te u skladu s tim teže pronalaženju poslova koji odgovara njihovoj ličnosti.
Autorke teksta: u ime INAT centra Tijana Katić i Milena Milićević
Fotografije: Jakov Simovic za INAT centar i arhiva projektnih partnera
