Svakog proleća pozivamo vas na Molijerove dane, festival koji pruža jedinstvenu priliku da se družimo sa predstavnicima savremene francuske književne scene. Molijerove dane organizuje Francuski institut u Srbiji, u saradnji sa francuskim i srpskim izdavačima, kao i sa kulturnim i obrazovnim institucijama gradova Srbije. Ove godine dolaze nam Andrej Makin, Kristijan Laks i Majlis Besri. Ne propustite susrete sa ovim izvanrednim književnim stvaraocima! Prevod je obezbeđen, a ulaz slobodan!

Program:

Sreda 8. maj

Beograd, Ambasada Francuske (uz pozivnicu)
Gonkurov izbor studenata Srbije 2024
Proglašenje pobednika u prisustvu Andreja Makina i studenata članova žirija

18h00 – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Andrej Makin – Pisanje je vizija
Učestvuju: Andrej Makin, Andja Petrović, prevodilac, Željka Janković, moderatorka

Četvrtak 9. maj

18h00 – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Majlis Besri – Treće doba Samjuela Beketa
Učestvuju: Majlis Besri, Olja Petronić, prevodilac, Ivana Đurić-Paunović, moderatorka

18h00 – Novi Sad, Biblioteka Matice srpske, Matice srpske 1
Andrej Makin – Stari kalendar jedne ljubavi
Učestvuju: Andrej Makin, Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Velimir Mladenović, moderator

Petak 10. maj

12h00 – Kragujevac, Studentski kulturni centar, Radoja Domanovića 12
Majlis Besri – Treće doba Samjuela Beketa
Učestvuju: Majlis Besri, Marija Panić, moderatorka

17h00 – Beograd, Knjižara Delfi SKC, Kralja Milana 48
Andrej Makin – potpisivanje knjiga

18h00 – Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
Kristijan Laks – Crvena figura plodnosti
Učestvuju: Kristijan Laks, Goran Kostrović, prevodilac, Dejan Savić, izdavač

Subota 11. maj

18h00 – Novi Sad, Zenit Books, Njegoševa 24
Kristijan Laks – Crvena figura plodnosti
Učestvuju: Kristijan Laks, Jovan Gvero, strip kritičar, Dejan Savić, izdavač

Gonkurov izbor studenata Srbije 2024

Studenti univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, pod pokroviteljstvom Akademije Gonkur, biraju svake godine svog favorita od četiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj. Prevod romana na srpski objavljuje se sledeće godine. Lepa prilika da se otkriju frankofona dela koja preporučuju mladi!

Andrej Makin

Član Francuske akademije, jedan je od najprevođenijih savremenih francuskih pisaca. Rođen je 1957. u Divnogorsku, u Sibiru, a obrazovan je u duhu francuskog jezika i kulture, budući da mu je baka Francuskinja. Odbranio je doktorat o savremenoj francuskoj književnosti na Moskovskom univerzitetu. Krajem osamdesetih godina nastanjuje se u Francuskoj. Predavao je nekoliko godina ruski jezik i književnost, doktorirao na Univerzitetu Pariz IV odbranivši doktorat o delu velikog ruskog pisca Ivana Bunjina.
Prvi veliki uspeh postigao je sa romanom Francusko zaveštanje, koji je 1995. godine dobio najprestižnije francuske književne nagrade – Gonkur, Gonkur gimnazijalaca Francuske i Medisi. Većina njegovih romana prevedena je na srpski. Sve ih je prevela Anđa Petrović, osim jednog koji je prevela Ana Moralić. Prvi srpski izdavač Makina je Paideia, koja je objavila najveći broj njegovih prevoda, a kasnije ga objavljuje Laguna.

Poznati su njegovi romani Stari kalendar jedne ljubavi, Prijatelj Jermenin, Arhipelag za drugi život, Francusko zaveštanje, Voljena žena, Zemlja i nebo Žaka Dorma, Ispovest grešnoga stegonoše, Žena koja je čekala, Knjiga večnih ljubavi, Kći heroja Sovjetskog Saveza, Muzika jednog života… Njegova književnost obojena je samoćom sibirskih prostranstava.
Makinov stil, učen i bogat, jedni nazivaju Volterovskim, drugi Floberovskim, pesničkim, ili neoklasičnim. Jedno je sigurno – Makin ostaje veran svom izrazu. Za njega, pisanje je više od stila, forme, lepih rečenica. Pisanje je vizija!

Majlis Besri

Francuska romansijerka i producentkinja radio emisija na France Culture. Senzacionalno je stupila na francusku književnu scenu 2020. sa smelim prvim romanom Treće doba, koji je iste godine dobio Gonkurovu nagradu za prvi roman.

Romansijerka opisuje poslednje dane nobelovca Samjuela Beketa, koje je proveo u jednom pariskom domu za osobe trećeg doba. Ukrštajući svoja saznanja, činjenice i maštu, ona slika jedinstveni, melanholični i dirljivi portret autora čuvenog romana Čekajući Godoa, koji, ironično, ovde čeka svoj kraj i poslednji put sagledava svoj život i svoje delo.
Roman Treće doba na srpski je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2023.

„Zahtevan poduhvat koji se mogao pokazati veoma rizičnim da Majlis Besri nije gotovo prirodno pronašla pravu ravnotežu između fikcije i stvarnosti, tako da čitalac ostaje bez daha od početka do kraja ovog romana, ne dosađujući se ni u jednom trenutku. A to je dokaz da je autorka umela da zapazi beskrajne detalje jednog kraja života, koji je neizbežan, ali ipak nije neskladan. Svaka čast!“ Žan-Lik Favr, ActuaLitté.

Svoja potonja dva romana, koje je takođe objavila kod Galimara (još nisu prevedeni na srpski) Besri je posvetila velikanima umetnosti – Raspršene ljubavi (u čijem središtu je pisac nobelovac Vilijam Batler Jejts) i Dadilja Fransisa Bejkona (o slikaru Fransisu Bejkonu).

Kristijan Laks

Francuski strip autor, scenarista, ilustrator, cenjen u Francuskoj i inostranstvu. Objavio je preko 50 albuma, više serijala, dobitnik je brojnih nagrada. Njegove teme su često istorijske i pokušava da pokaže koliko je teško breme istorije koje nose sve generacije. Crvena figura plodnosti je prvi i za sada jedini njegov strip preveden na srpski (Najkula, 2023, preveo Branislav Glumac). Francuski ko-izdavači ovog stripa su Futuropolis i Muzej Luvr.

Crvena figura koja simbolizuje materinstvo izložena je danas u Luvru, u Odeljenju umetnosti Afrike, Azije, Okeanije i Amerike – poznatom i pod nazivom Odeljenje primitivne umetnosti. Crvena figura materinstva je po svoj prilici pronađena na severoistoku dogonske visoravni, u regiji Tintam, poznatoj po prefinjenoj vajarskoj umetnosti. Ovo je strip posvećen toj neobičnoj skulpturi iz XIV veka, ali i migracijama, kolonijalizmu, raznovrsnosti kultura, spašavanju umetničkih dela od uništavanja, značaju Luvra i snazi želje za spašavanjem baštine i neprocenjivih vrednosti. Alu, junak stripa, rizikuje svoj život u želji da spase ovu figuru od rušilačkih snaga u njegovom rodnom Maliju. Opsednut je jednim ciljem – spasiti ovu skulpturu, prevaliti opasan i mukotrpan put do Pariza i poveriti je muzeju Luvr.

Laks vrlo često kroz svoju umetnost iznosi kritiku savremenog društva i nepravde koje su prisutne u mnogim njegovim sferama. Neke od tema njegovih albuma su: poteškoće sa kojima se u društvu sreću osobe sa invaliditetom (Govor bola), ili društveni prevrati (poput onoga u Rumuniji u doba Čaušeskog), ili pak sučeljavanje sa sopstvenim bićem kroz teške izazove biciklizma, sporta koji i sam Laks obožava. Tvorac je serijala o strip-detektivu Šukasu (Le Choucas).