Konkurs je: OTVOREN
Rok za konkurisanje: 20.03.2024
Sredstva: N/A
Oblast: lokalni razvoj i teritorijalna saradnja
Konkurs je za: gradove

Otvoren je poziv za Mreže za prenos inovacija. Spreman je i Alat za pretraživanje partnera kao pomoć gradovima u razvoju evropskih partnerstava.  

• Inovativne aktivnosti u gradovima
• Socijalno stanovanje
• Socijalna prava
• Nasleđe
• Bezbednost u gradovima

Poziv namenjen mrežama, koji će biti otvoren do 20. marta 2024, i donekle se razlikuje od prethodnih poziva URBACT-a: skup raspoloživih projektnih ideja zasniva se na projektima koji se odnose na Inovativne aktivnosti u gradovima (Urban Innovative Actions) koji su sprovedeni u periodu 2016 – 2023. godine i samo na one gradove koji mogu da predvode mreže transfera. Ovo je jedinstvena mogućnost da prilagodite nedavno testirane inovacije u svom gradu.

Trenutno je na raspolaganju više od 20 tema koje se odnose na siromaštvo u gradovima, migracije, stanovanje, bezbednost, obnovljivu energiju, kvalitet zemljišta i vazduha, kulturu i nasleđe, demografske promene i digitalnu tranziciju.

Energija

Energetsko siromaštvo  je prioritetna tema u mnogim evropskim gradovima, posebno od kada su cene struje naglo porasle nakon agresije Rusije na Ukrajinu. Getafe (ES) je, na osnovu podataka, kreirao nov model za identifikaciju i sprečavanje energetskog siromaštva, u saradnji sa drugim odsecima a da bi se identifikovalo skriveno siromaštvo. Na taj način se ciljane aktivnosti mogu sprovesti na nivou pojedinca, objekta ili stambene četvrti. Getafe je dokazao da je ovakav pristup delotvoran za smanjivanje energetske ugroženosti. Zvuči li vam ovo kao alat koji bi vaš grad mogao da koristi? 

Polazeći od participatornog pristupa energetskoj tranziciji, Lajdel (BE) je uspostavio lokalnu energetsku zajednicu  sa ciljem da obezbedi dostupnu, obnovljivu energiju koja se proizvodi na lokalnom nivou i kojom se autonomno upravlja. RE/SOURCED polazi od podsticaja za čistom energijom širom Evrope, u skladu sa sveevropskim paketom za čistu energiju (Clean Energy for all Europeans package). Njegovi rezultati su izuzetno relevantni za druge gradove jer postavjaju kružnost i građane u središte energetske tranzicije.

Kvalitet vazduha/zemljišta

Gradovi koji će želeti da ostvare poboljšanja kvaliteta vazduha ili zemljišta trebalo bi posebno da obrate pažnju na tri inovativne aktivnosti. Baja Mare (RO) predlaže revolucionarni pristup za obnavljanje zemljšta zagađenog teškim metalima sadnjom biljaka i vraćanjem zemljišta zajednicama. Prilagodljiva dinamična platforma i set alata mogu vam pomoći da identifikujete najbolji način korišćenja zemljišta. Dva grada u Italiji izradila su modele na osnovu podataka, a u čijem su središtu građani i tako poboljšali kvalitet vazduha. Ferara (IT) je postavila jeftine senzore i mobilne stanice za kontrolu kvaliteta vazduha da bi identifikovala zone visoke emisije i transformisala ih u gradske zelene površine/ šume. Portići (IT) je takođe izradio rasprostranjeni sistem monitoringa  zasnovan na uključivanju građana u naučno-istraživačke aktivnosti u kombinaciji sa obrazovnim aktivnostima i događajima koji promovišu promene ponašanja.

Digitalni alati

U gradovima se digitalni alati koriste kao podrška strategijama i odlučivanju u različitim oblastima. Beč (AT) je kreirao ICT rešenja da bi postavio nove standarde  zahteva za izdavanje građevinskih i urbanističkih dozvola. Alat je moguće prilagoditi i postupcima za izdavanje dozvola u drugim oblastima u gradovima – čime birokratija postaje efikasnija, transparentnija i jeftinija. Herlen (NL) je kreirao inovativnu digitalnu platformu da poboljša javni prostor, podstakne angažovanje zajednice i revitalizuje lokalne površine. Grad je pozvao građane da pomognu u izvođenju radova vezanih za održavanje, a zauzvrat im dao kredit koji mogu iskoristiti u lokalnim prodavnicama i kafeima. Digitalni pristup usvojila je i Ravena (IT) za proces obnove urbanog tkiva u jednoj od četvrti – u Darseni. Kombinujući kolaborativno prikupljanje podataka, digitalna infrastruktura pomaže u procesima odlučivanja, pričanja priča i promociji. Dokazano je povećano angažovanje za razvoj Darsene od zapuštenog pristaništa u privlačan gradski ekosistem. Mreža bi se mogla fokusirati na prilagođavanje tehnoloških i metodološkim procesa drugim gradovima.

Ren (FR) se usredsredio direktno na rešenja za e-upravu i kreirao portal za korišćenje i ponovnu upotrebu podataka uz garanciju privatnosti i očuvanja interesa javnog servisa. Interfejs Reusable Urban Data je 100% open source i spreman za adaptaciju u gradovima koji budu želeli da se bave podacima na lokalnom nivou.

Poslovi & veštine

Naglasak na zelenu i digitalnu tranziciju znači da se u gradu profili radne snage moraju prilagoditi i razvijati u skladu sa takvim tranzicijama. Ajndhoven (NL) je suočen sa paradoksom – uprkos visokom ekonomskom rastu uočava se značajan nedostatak kvalifikovanog osoblja, posebno u oblasti razvoja tehnologije s niskim stepenom emisija ugljenika. Platform4Work je napravio novi dizajn zaposlenosti izradom ‘pasoša veština’, restruktuiranjem obrazovnih programa i približavanjem poslodavaca i onih koji traže zaposlenje. Aveiro (PT) je pozicioniran kao prostor digitalnih inovacija ali se ipak suočava sa ozbiljnim odsustvom digitalnih veština. Da bi privukao i zadržao talente, Grad je osnovao prvu Živu laboratoriju tehničkog rada putem STEAM obrazovanja, obuke, tehnologije i rešavanja izazova na lokalnom nivou. Kuenka (ES) koristi svoju posebnu lokaciju u šumovitoj oblasti za izgradnju inovativnog bioekonomskog  sektora, kombinujući obuke, istraživanje i inkubaciju i ubrzanje kopanija koje se bave šumama. Ovaj nagrađivani model moguće je preneti u druge gradove u EU koji su u šumovitom okruženju illi na druge oblasti unutar bioekonomskog sektora.

Kultura/nasleđe

Da bi poboljšali kvalitet života svojih građana – bilo da se radi o digitalnom, fizičkom ili kulturnom životu, gradovi moraju da iskoriste sve resurse koji su im na raspolaganju. U gradu Újbuda (HU), platforme za kulturu i digitalne platforme su kombinovane u cilju izrade kreativnog alata za upravljanje kulturnim resursima a da bi se osnažila socijalna kohezija. Uz digitalni aspekt, osnovana je i stvarna kulturna institucija koja integriše lokalne i tehničke inicijative i okuplja članove lokalne zajednice, javni i privatni sektor. Gradovi mogu da prouče niskobudžetne intervencije kao i velike investicije. Chalandri (EL) se fokusirao na drevni spomenik – u njihovom slučaju – Hadrijanov akvadukt – kao sredstvo obnove gradskog tkiva i revitalizacije života zajednice. Primenom multisektorskog pristupa, osmišljeni su projekti i kulturni događaji na lokalu, sa zajednicama, na kojima se govori o lokalnoj istoriji i unapređuje briga o vodi i prirodnim bogatstvima. Projekat je moguće prilagoditi drugim gradovima sa različitim vrstama lokalnog nasleđa, a u cilju izgradnje poverenja i podsticanja zajednica. U Tilburgu (NL), grad koristi kulturu kao sredstvo društvene transformacije. Razvoj kulturnog ekosistema u etnički mešovitoj i siromašnoj oblasti pomaže da se premosti jaz između onih na marginama i javnih servisa kojima se obraćaju. Putem 150 projekata doprlo se do 3,000 mladih što je imalo pozitivne efekte na zdravlje, ponašanje i javnu bezbednost.

Socijalna inkluzija

Mnogi gradovi usvajaju inovativne i participativne pristupe dugotrajnim problemima socijalne isključenosti. Seraing (BE) se bavi izolacijom i izgradnjom zajednice kroz eksperimentalni projekat revitalizacije javnih prostora  u centru grada. Inkluzivni proces urbanističkog planiranja i obučavanja stanovnika rezultirao je novom namenom prostora i stalnim projektima. Konkretniji pristup testiran je u Landshutu (DE) da bi se prevazišao začarani krug u kome samohrani roditelji ne mogu da se zaposle zbog nepostojanja usluga brige o deci. Fokusirajući se na profesije iz sektora zdravstva koje zahtevaju dugotrajne i fleksibilne radne sate, grad je osmislio novi oblik fleksibilne brige o deci. Samohrani roditelji bivaju obučeni da brinu o deci zdravstvenih radnika u povezanim objektima. Ovo je inovativni pristup borbi protiv nedostatka obučenih radnika u nekim profesijama koja disproporcionalno utiče na žene.

Verona (IT) rešava problem samoće nastale usled promene demografske strukture i erozije porodičnih mreža. Kombinacijom definisanog ‘indeksa samoće’ i aktiviranjem resursa u zajednici,  imaju nameru da identifikuju i ublaže simptome samoće u cilju povećanja blagostanja.

Brisel (BE) se bori sa problemom dostupnog stanovanja  sa kojim se suočava veliki broj građana. To čini putem projekata suživota kreiranim u okviru Zadužbine zajedničkog zemljišta. Odvajanjem vlasništva nad zemljištem od vlasništva nad stambenim objektom na njemu uklanja se spekulacija i fokus se stavlja na obezbeđenje dostupnog stanovanja za one koji često bivaju zanemareni: porodice sa niskim prihodima, starije osobe, beskućnike i samohrane majke.

Utreht (NL) predlaže razmenu svog inovativnog pristupa prihvatu i integraciji pridošlica, posebno tražilaca azila. Potpunom izmenom načina smeštaja, integracije i obuke pridošlica, oni organizuju smislene susrete gde nema mesta za etikete poput ‘izbeglica’ ili ‘lokalac’. Fleksibilnost i fokus na neposredno okruženje prihvatnih centara omogućiće svakom gradu koji se pridruži ovoj mreži da osmisli sopstvenu verziju koja povezuje građane i pridošlice.

Bezbednost u gradovima

Podizanje nivoa bezbednosti gradskih sredina tokom noći problem je koji mori mnoge evropske gradove. Želimo da skrenemo pažnju na dva grada koji nude nove pristupe bezbednosti u gradovima zasnovanoj na zajednici. Pirej (EL) je kreirao holistički model uspostavljanjem saradnje na lokalu za sprečavanje zločina, onlajn platforme za procenu fizičkih i sajber pretnji i prostorne intervencije u cilju obezbeđenja i ulepšavanja ugroženih objekata. Torino (IT) je usredsređen na multidisciplinarni pristup upravljanju javnim površinama i unapređenju percepcije stanovnika o bezbednosti noću. Aktivnostima povećanja teritorijalnih potencijala u koje su uključene i lokalne zajednice, Torino je uspeo da podigne stepen bezbednosti u gradskim četvrtima tokom noći.

Koja tema je za vas?

Ovi gradovi traže partnere kojima bi preneli svoja iskustva i konkretna inovativna rešenja. Da biste stupili u kontakt sa bilo kojim od ovih gradova, dobili više informacija i zajedno razvili svoju mrežu koristite alat za pretragu partnera. 

Poziv za Mreže za transfer inovacija otvoren je od 10. januara do 20. marta 2024. godine

Mreže za transfer inovacija biće formirane na teme projekata Inovativnih aktivnosti u gradovima (UIA) sprovođenih od 2016 do 2023. godine. Gradovi koji su sprovodili projekte UIA automatski će dobiti ulogu Vodećih partnera. 

Gradovi i organi ekvivalentni državnim organima iz 27 zemalja članica Evropske unije, Partnerskih zemalja (Norveške, Švajcarske), ka oi gradovi iz zemalja korisnica Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), koji su voljni da prenesu iskustva i znanje projekta UIA trebalo bi da pogledaju Alat URBACT za pretraživanje partnera (vidi u daljem tekstu) i izraze svoje interesovanje gradu koji je sprovodio neki od projekata UIA.

Na ovoj stranici nalaze se svi dokumenti koji se odnose na poziv, smernice i datumi informativnih sesija. 

Sve što je potrebno da znate o pozivu