U protekle dve godine, jedan ambiciozan projekat menjao je obrazac uticaja rudarske industrije na vodne resurse u dve države. I osvojio nagradu Direktorata Evropske komisije.

Projekat „ROmania Serbia NETwork for assessing and disseminating the impact of copper mining activities on water quality in the cross-border area (RoS-NET2)“ nije ponudio samo naučne studije i izveštaje, već je postao simbol promene ka održivijem i čistijem okruženju.

Realizovan u okviru Programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, rezultat je saradnje između West University Timisoara (Rumunija), Instituta za Rudarstvo i Metalurgiju Bor (Srbija) i Grupul Ecologic de Colaborare – NERA (GEC NERA) (Rumunija).

Nagrada na takmičenju REGIOSTARS 2023 predstavlja vrhunsko priznanje za projekte koji pokazuju uticaj i inkluzivnost regionalnog razvoja. Pobeda u kategoriji „Zelena Evropa” ne samo da je afirmisala projekat „From Mine to River. The Water Guardians!“ kao lidera u oblasti zaštite životne sredine, već je i pružila podršku za nastavak istraživanja ovog tipa.

REGIOSTARS je godišnje takmičenje koje organizuje Generalni direktorat Evropske komisije za regionalne i urbane politike od 2008. Tokom godina je postao evropska oznaka izvrsnosti za projekte koje finansira EU, koji pokazuju uticaj i inkluzivnost regionalnog razvoja.

Novi poziv za REGIOSTARS 2024 možete pronaći OVDE  i on je otvoren do 31. maja 2024.

„Veliko je dostignuće čak i učestvovati na ovakvom takmičenju, posebno zato što je 2023. godina, godina obnavljanja i ponovnog pokretanja takmičenja. Pobedom na konkursu REGIOSTAR 2023, partneri na projektu „From Mine to River. The Water Guardians!“ dokazali su da svako od njih može biti ravnopravan sa drugim vodećim institucijama i univerzitetima EU“, rekao je savetnik direktora Instituta za Rudarstvo i Metalurgiju Bor dr. Zoran Stevanović.

„Osnovni cilj bio je da se procenimo kvalitet vode u zonama rudarskih radova u prekograničnom području sa srpske i rumunske strane i da predložimo efikasne metode prečišćavanja zagađenih otpadnih voda, kao i da promovišemo značaj zaštite životne sredine i edukaciju učenika, studenata i mladih istraživača“, objasnio je Stevanović.

Ključna osobina projekta je primena principa „nula otpada“. Ovaj inovativni pristup ima za cilj očuvanje ekosistema i resursa i dao je mnogo rezultata koji su promenili pravila igre u regionalnoj ekologiji i ekonomiji.

„Ovaj pristup primenjen je da bismo podržali dva važna dugoročna prioriteta EU: zaštitu životne sredine – poboljšanjem kvaliteta vode uz očuvanje ekoloških sistema i biodiverziteta. Drugi prioritet je u skladu sa efikasnom kružnom ekonomijom – iskorišćavanje elemanata koje je EU definisala na osnovu liste kritičnih sirovina dobijenih iz zagađenih voda“, rekao je.

 

Saradnja koja je pokrenula promene

Saradnja Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) Bor i West University Timisoara (WUT) potiče iz 2010. godine. Njihov zajednički rad na istraživanjima omogućio je objedinjavanje ekspertize u mikrobiološkim, hemijskim, mineraloškim i tehnološkim analizama, stvarajući tako osnovu za sveobuhvatna istraživanja.

Revolucija u praksi

Rezultati projekta višestruko su korisni za građane Srbije i Rumunije. Nabavkom najsavremenijih analitičkih uređaja, izradom procedura za ekološki monitoring, sprovodjenjem kampanja uzorkovanja i analizom više od 350 uzoraka, projekat je postigao konkretne, merljive rezultate.

Geohemijska mapa posmatranih područja, naučne studije i studija uticaja rudarskog otpada na kvalitet površinskih voda pružaju informacije nadležnim institucijama i građanima za donošenje odluka i ya delovanje na terenu.

„Projekat je imao osnovnu ekološku i edukativnu komponentu i sproveden je na području sa obe strane granice u delovima na kojima je bila, ili je još uvek aktivna rudarska aktivnost. Ljudima koji žive u takvim sredinama jedan od osnovnih problema je ekološko zagađenje. Zato nam je namera da im se približe i budu javno dostupni rezultati monitoringa stanja i da im se predoče mogućnosti za poboljšanje stanja životne sredine. Zbog toga smo u mnogoborjne aktivnosti, događaje i inicijative uključili više od 45 hiljada osoba koje žive u rumunsko-srpskom prekograničnom području”, istakao je savetnik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor dr. Zoran Stevanović.

Edukacija i Baza znanja

Najvredniji doprinos projekta je u edukaciji. Kroz treninge, radionice i tematske ekskurzije, preko hiljadu učenika, 57 nastavnika i 22 mlada istraživača steklo je znanje o zaštiti životne sredine i održivom rudarstvu.

Javno dostupna Baza znanja postala je pouzdan izvor podataka, koristan za širok spektar korisnika – od javnih uprava do građana zainteresovanih za ekologiju.